Tipično za mene.
Toliko vremena se nećkam, i ne upuštam u pravljenje novog bloga, a onda me jedan događaj u momentu natera na to. "Natera" je teška reč. Bolje je reći "ukaže na neophodnost".
Sada mi je jasno da nikada nisam ni bio svestan da sve to i dalje držim u sebi. Logično, jer, nisam bio stavljen na dovoljno jak test. Ali ne i danas.
Danas je moja istina doživela neuspeh.
Danas je moja zabluda izašla iz zasede.
Danas je moje srce ponovo poskočilo... Onako čudno, kako nije već jako dugo. Kako sam mislio da neće nikada više.
Duboko u sebi, to sam i očekivao. Uvek je to tako. Svestan sam, ali se uspešno obmanjujem. Isto tako, znao sam da neću podneti da budem tako blizu, a da ne reagujem na neki način. A reagovalo je srce umesto mene.
Ma koliko da ostarimo, deo nas će uvek ostati mlad. Ma koliko da razumemo, deo nas će uvek postavljati nelogična pitanja. Ma koliko da prihvatimo, deo nas će uvek odbijati.
Ma koliko vremena da prođe, u srcu će zauvek ostati trag. Prava ljubav nema zaborava...
Zašto, kada, zbog čega, kako... Ionako više nije važno. Ili je to samo još jedna moja zabluda?
0 коментара:
Постави коментар