Не смем да кажем да су сви, али верујем да су се многи нашли у ситуацији да се запитају да ли је особа са којом се виђају или дописују само љубазна и изузетно пријатна, дружељубива, или је посреди неки вид флерта и покушај да се задобије наклоност?
Тешко да ћемо икада са сигурношћу знати. И није ме то мотивисало да напишем ове редове.
Налетео сам данас на твит следеће парафразиране садржине:
„Не можеш данас ни да будеш љубазан према некоме, а да не помисли одмах да га муваш“.
Присетио сам се убрзо да сам доста сличних твитова виђао и раније.
Па, добро. Да ли је заиста толико чудно када неко помисли, или се макар запита, да ли у вашем понашању постоји и нешто више од љубазности? Љубазност није особина баш сваког човека, напротив. Наравно, не говорим да је свако ко није љубазан аутоматски непријатан. Људи у сивој зони нису обухваћени у овом упису, већ искључиво они заиста љубазни.
Уколико приметите да вашу љубазност неко схвата погрешно, суптилно покушајте да тој особи ставите до знања како ствари стоје. Ако игнорише ту суптилност, онда покушајте мање суптилно, али и даље пристојно.
У већини случајева, ово је довољно. И нема потребе за исчуђавањем, зар не? Може се и вама десити нешто слично, а верујем да не бисте волели да неко инспирисан вашом дилемом напише онакав твит. На крају крајева, неки (ха, многи!) људи заиста флертују на тај начин.
Што се тиче аутора наведеног твита изнад... Не знам зашто, али веома сумњам у искреност твита. Биће да није у питању само љубазност, јер нешто ми говори да истински љубазна особа не би на такав начин формулисала тај твит.
Но, то никада нећу сазнати.
Нема коментара:
Постави коментар